О књизи: година / Ставио сам наочаре, пришао беби и погледао изблиза. Чинило се као да нема вашки које пузе по мојој глави. Али није баш лепо мирисао. Није то мирисало толико на прљавштину, колико на неку бахатост, трулу траву, мочвару. Потапшао сам дете по рамену, рекао „гој“ и увео га у каду која се већ пунила. Уперио је прст у њега, умочио прст у воду, поново је рекао: „Дете је климнуло (надајмо се да климање међу овим људима значи слагање) и поновио мој гест: уперио је прст у мене, умочио свој.” прст у воду. Очигледно је хтело да први уђем у каду. Па, почео сам да се свлачим. Дете такође. Остао сам у шортсу, дете је остало у нечему што је личило на натколеницу. Па га је одмотао. Слава Алаху - дечко. И не обрезан, што негира верзију о бедуинима. Дечак ми је запео за око на препонама, климнуо главом и ставио руку у моје гаће.